“Moja svekrva je ponudila pomoć dok je naša ćerka bila bolesna — a onda je izdala naše poverenje…”

Najgore od svega?
Kada sam joj rekla da sam razočarana, smejala se i rekla:
“Bićeš i ti takad baka pa ćeš razumeti!”

Kako sam reagovala?

Umesto da se prepirem, postavila sam jasne granice:

1. Nema više samostalnih poseta — ako želi da vidi unuku, može doći kad smo tu mi.

2. Sve što kažemo — važi (bez “ja znam bolje”).

3. Ako opet prekrši pravila, pauza u kontaktima.

Šta sam naučila?

✔ Pomoć nije pomoć ako dolazi sa uslovima
✔ Baka i deda moraju poštovati roditeljske odluke
✔ Bolje biti stroga nego žaliti zbog popustljivosti

Da li ste imali slično iskustvo? Kako ste postavili granice? 👇